Volfgang Amadeus Mocart

Volfgang Amadeus Mocart je rođen 1756. godine u Salcburgu u današnjoj Austriji. Sa nekoliko godina starosti odmah je počeo da pokazuje veliki talenat za muziku što je njegov otac, čuveni nastavnik muzike u Evropi onog doba, brzo uočio i naučio ga je da svira klavir. Mali Mocart je ekstremnim brzinama učio zadato gradivo i odmah je postao zvezda muzičkog neba. Jednom prilikom ostareli pesnik Gete je imao priliku da posluša koncert, koji je tada sedmogodišnji Mocart održao u Franfurtu, i izjavio kako to dete nijedan muzičar kasnije neće moći da dostigne po virtuoznosti.

A čim je mali Mocart napunio šest godina otac ga je sa celom porodicom poveo na veliku turneju po Evropi. Tada je nastupao duetski sa svojom sestrom i interesantan je podatak da je porodica Mocart uspela da, za manje od mesec dana koncertiranja po Beču, zaradi 120 zlatnih dukata što je bila ogromna svota u ono vreme. Gostovanja po glavnim gradovima Evrope su trajala mesecima, jer bi posle nekog manje važnog lokalnog nastupa odmah stizao poziv za specijalnim koncertom za vladara te oblasti, kao i za lokalnu vlastelu. I tako je Mocart praktično rastao na turneji.

Prilikom te turneje takođe je imao priliku da se upozna sa drugim čuvenim muzičarima te epohe i njihovim stilovima komponovanja, a prilikom povratka u Salcbur već je imao deset godina, puno iskustva i nebrojeno mnogo novih ideja. Nekoliko godina kasnije otac će Mocarta ponovo povesti na turneju, ali ovog puta po Italiji. Tada je u Milanu napisao i svoju prvu operu, što je nužno vodilo novim ponudama za plaćene opere od strane bogatih obožavalaca.

Drugi povratak kući u Salcburg označio je i njegovo zaposlenje na dvoru i komponovanje serije violinskih koncerata, posle kojh se skoncentrisao na klavirske koncerte. Iako je tu bio vrlo popularan, bio je i bedno plaćen, a i maštao je o povratku operama. Pošto je dvorsko pozorište zatvoreno mladi Mocart je pošao u Beč, pa kasnije i u druge evropske centre kulture tražeći način da finansijski preživi. Ali ova putovanja nisu rezultirala uspehom i tako se vratio u Salcburg svom starom poslu. Međutim, ubrzo se posvađao sa vladarem i otišao za Beč gde je nastupao kao pijanista i smišljao nove opere od kojih će “Čarobna frula” i “Figarova ženidba” ostati najpoznatije široj javnosti vekovima.

Bio je najveći kompozitor zapadne civilizacije, ali drzak i nediplomatičan čovek, i to ga je kroz život koštalo imetka i ponuda za nove poslove. Nekoliko godina pred smrt proveo je komponujući punim srcem i izvanrednom inspiracijom mnoga fantastična dela, od klavirskih koncerata, do simfonija i opera. Nikada niko pre ili posle njega nije uspeo da dostigne toliku raznovrsnost i lakoću izražavanja, toliko puno vrhunskih dela, a za tako kratko vreme. A budući vrlo osetljivog zdravlja preminuo je 1791. godine. Decenijama smo mogli i da slušamo podatak da je bio toliko siromašan da je sahranjen u grupnoj grobnici za najbednije, ali sada se pojavljuju i nove informacije da iako jeste bio siromašan, imao je izričitu želju da ga sahrane upravo sa najsiromašnijima, uprkos ponudama plemstva da se njegova sahrana organizuje uz najveće moguće počasti. Bilo kako bilo, Mocart je ostao legenda muzike za sva vremena.