Moderno ili klasično pevanje

U slučaju da želite ozbiljno da se bavite muzikom i to naročito pevanjem, verovatno ste do sada mogli više puta da slušate upozorenje da će određeni tipovi rok pesama da upropaste vaše glasne žice i zauvek vas udalje od operskog stila. Ali na sreću, to nije istina, zato što je pravilna tehnika koju koristite prilikom pevanja daleko važnija od toga šta zapravo pevate.

Mnogi profesori muzike ne uključuju savremene oblike pevanja u svoju obuku i time ometaju učenike da se pokažu i na tom polju. Moguće je da to ne rade namerno, već zato što sami nemaju dovoljno iskustva u tim muzičkim stilovima. Ili čak i pokušavaju da obuče svoje studente, ali pokušavajući da inkorporiraju operski stil što nije dobro za tonalni kvalitet.

Postoji nekoliko klasičnih vokalnih škola kao što su italijanski Bel Kanto ili nemački Pokriveni zvuk, i ono što ove dve glasovne metode imaju kao zajedničko je predodređeni kvalitet zvuka. Te škole zapravo teže da razviju pevačev glas tako da se uklopi u školski koncept kvalitetnog zvuka. I najverovatnije da odavde i potiče onaj čuveni mit da se osoba jedino rađa kao pevač. Naravno, ne treba zaboraviti da je klasična tehnika do sada dala stotine i stotine brilijantnih pevača, ali u slučaju da želite da kreirate raznovrsne tipove zvukova tada klasična obuka u pevanju može da vas značajno koči.

Međutim, mnogi učitelji pop ili rok pevanja imaju klasično obrazovanje, i bez obzira da li to svesno ili nesvesno rade, i dalje svoje učenike uče nekim osnovama klasike. A evo kako to uobičajeno izgleda kada se primeni klasična tehnika takozvanog pevanja sa zevanjem. Neke klasične tehnike se fokusiraju na mekano podizanje zvuka i održavanje otvorenog grla kao u toku zevanja. A najčešća i najočiglednija razlika između klasičnog i pop pevanja je na samom kraju. Pevač zvuči različito u obe tehnike. Ako ste ikada slušali operskog pevača kako peva pop muziku odmah vam je bilo jasno da je u pitanju baš operski pevač i to baš zbog „zevanja“. Zvuk koji se ispušta pri zevanju je dugačak, za razliku od onog pri govoru. I to je glavna karakteristika obuke pevanja sa zevanjem koja se koristi za operske pevače.

Naravno da postoji daleko više detalja o varijantama zvučnog kvaliteta i dinamike ukoliko želite da se bavite ovom temom profesionalnije, ali u popularnom stilu pevanja pokret je prirodan i tu pevač ne pokušava da namesti grlo u određene pozicije, a i ako primeni pevanje sa zevanjem, zvučaće veštački i ne u toku sa emocijom same pesme.

Što se tiče savremenog stila pevanja što čudnije i drugačije pevač zvuči, to će biti bolje po njegovu karijeru, jer će moći lakše da se razlikuje od svih ostalih, ali ovo sada ne treba da znači da ne treba da pevate modernu muziku ako imate neki ženski prelepi sopran, na primer. Uđite u oba stila, slušajte što više raznovrsnije muzike i pevača i pokušajte po neko kraće vreme da se obučite u obe ove škole. Tek tada, iz povoljnije perspektive, moći ćete da se odlučite koji stil vam više odgovara.