Frederik Šopen

Frederik Šopen je rođen 1810. godine blizu Varšave, glavnog grada Poljske. Kao dečak je već pokazivao sklonosti ka muzici i sa sedam godina je komponovao dve poloneze, a već godinu dana kasnije održavao je samostalne koncerte, pa je javnost počela da ga naziva „drugim Mocartom“. U svojoj mladosti promenio je nekoliko učitelja muzike koji su se svi saglasili da ih mladi Šopen muzički daleko prevazilazi, a već sa devetnaest godina starosti sreo se sa čuvenim Paganinijem i u to doba počinje da piše klavirske koncerte.

Međutim, u Poljskoj izbija revolucija zbog ruske okupacije i Šopen koji je ovu vest dočekao u Beču na nagovor prijatelja odlazi da živi u Pariz. Tu je pronašao mnoge istomišljenike i etablirao se u umetničkoj sredini kao jedan od njenih najznačajnijih učesnika. U isto vreme počinje i njegova burna romansa sa buntovnom književnicom Žorž Sand, ali se tada pokazuju i prvi znaci njegovog oboljevanja od tuberkuloze. Sandova ga vodi u Španiju gde mu se zdravlje popravlja i to leto provodi komponujući mnoga značajna dela romantizma, kao i spektakularnu Polonezu, opus 53 u a-molu, koja je baština svetske muzike.

Posle osam godine ozbiljne veze ova dva umetnika se rastaju i Šopen po nagovoru prijatelja odlazi na turneju po Engleskoj. Tu mu se zbog vlažne klime zdravlje ozbiljno narušilo i preminuo je ubrzo po povratku u Pariz 1849. godine. Iako je sahranjen u Parizu, po njegovoj želji, srce mu je preneto u crkvu Svetog krsta u Varšavi.

Šopen je prvenstveno poznat po klavirskoj muzici, koju je obogatio romantičnim ukrasima. Pored toga autor je i jednog broja kamernih i čak orkestralnih dela, kao i mnoštva pesama za klavir i glas. Iako njegova dela deluju fluidno i nežno, njihovo izvođenje zahteva izuzetnu tehničku preciznost i uvežbanost. Mada je kreirao novi pravac u muzici posle njega su retki kompozitori uspevali da ostanu potpuno u toku ovog stila, ali je njegov uticaj nastavio da postoji i među kompozitorima današnjice, jer je uvek izazov dostignuti samog Šopena.

Iako deo Šopenovih kompozicija čine standardne mazurke, poloneze ili valceri, popularne salonske igre onog doba, on je uspeo da ovako prizemno salonski stil uzdigne na nivo vrhunske umetnosti i usput maestralno reši neke tehničke probleme po pitanju samog sviranja klavira. Čak je i svoja orkestralna dela komponovao tako da je klavir uvek u prvom planu i ostali instrumenti služe samo kao podrška pijanisti od koga se zahteva vrhunska virtuoznost i u isto vreme osećajnost. Baš iz tog razloga mnogi mladi pijanisti i biraju Šopenove koncerte za međunarodna takmičenja.

Živeo je kratko i vrlo krhko, ali njegova muzika, način razmišljanja, koji je tehnički iznad svih očekivanja, a istovremeno fluidan i nebeski nadahnut, ostaće kao jedan od muzičkih temeljaca zapadne civilizacije. Bio je jedan od pravih prvih evropskih kompozitora, i iako je Poljsku stalno isticao kao svoju domovinu i posvetio joj puno kompozicija, bilo je jasno da je cela Evropa njegova domovina i da je disao stil romantizma koji je vladao našim kontinentom u to doba. I dan danas njegova dela poseduju istu čarobnost i stoje kao pravi spomenik jednom beskrajno talentovanom čoveku, što Šopen svakako jeste bio.